Skip to content Skip to footer

ИЗПОЛЗВАНЕ НА ТРАЙНИ НАСАЖДЕНИЯ ПРИ РЕКУЛТИВАЦИЯ НА НАРУШЕНИ СЛЕДМИННИ ТЕРЕНИ

Ст. пр. Велислава Д. Паничкова
РЕЗЮМЕ

Рекултивацията на нарушените терени обхваща комплекс от инженернотехнически, мелиоративни, селскостопански, лесовъдски, ландшафтноустройствени и други дейности, които целят възстановяване на нарушените терени и връщането им в стопански оборот в съответствие с екологичните условия и ландшафта на района. Рекултивацията на земите, нарушени от промишлена дейност, се провежда на три етапа: подготвителен етап, техническа рекултивация и биологичен етап на рекултивация. Биологичната рекултивация включва всички дейности, свързани с усвояването на терена от растителност, микроорганизми, насекоми и животни. Ускорява се сукцесията и се създават условия за устойчива екосистема, близка до естествената. Лесобиологичната рекултивация на нарушените от добивната промишленост терени е вид биологична рекултивация. Видовият състав на създаваните горски култури при лесобиологичната рекултивация се определя от предназначението на културите и от условията за растеж на горскодървесната растителност. Препоръчително е видовият състав да се търси от естествената флора на района. От естествената горскодървесна растителност трябва да се подбират устойчивите към новосъздадените екологични условия видове.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

рекултивация, нарушени следминни терени, лесобиологична рекултивация, горскодървесна растителност, трайни насаждения

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Бисерков, В. и др. (ред.) 2015. Червена книга на Република България. Том 3. Природни местообитания. БАН & МОСВ, София.
2. Banov M., Pavlov P., Blagiev M. Restoration of Land Damaged in Mining Activities. Proceedings of the 24th International mining congress of Turkey. April 14-17, 2015, Antalya, Turkey. ISBN 978-605-01-07-05-0, p. 1425-1431.
3. Делков, Н. 1988. Дендрологични аспекти на рекултивацията на промишлени насипи от добив на въглища в НР България. Хабилитационен труд за придобиване на научното звание „професор“, София.
4. Желева-Богданова, Е. 2010. Рекултивация на нарушени терени. Изд. ПъблишСайСет-Еко, София.
5. Информационна система за защитени зони от екологична мрежа НАТУРА 2000. https://natura2000.egov.bg/EsriBg.Natura.Public.Web.App/Home/Natura2000ProtectedSites
6. Калинков, В., Павлов, Д. 1993. Ботаника. Изд. Мартилен, София.
7. Китанов, Б. 1994. Ботанически речник. Изд. Петър Берон, София.
8. Наредба №26 за рекултивация на нарушени терени, подобряване на слабопродуктивни земи, отнемане и оползотворяване на хумусния пласт/Обн. ДВ. Бр. 89 от 22 октомври 1996 г., изм. ДВ. Бр. 30 от 22 март 2002 г.
9. Павлов, П., Банов, М. 2016. Нарушения на почвената покривка от промишлени и минни дейности и методи за възстановяване. Издателска къща „Св. Иван Рилски“, София, ISBN 978-954-353-304-6.
10. Pavlov P., Totev L., Tondera D. Folgen des Erzbergbaus und Einwirkungen auf die Umwelt Bulgariens sowie deren regionalen Ökosysteme – Rekultivierung von Bergbaubetrieben. 9. Freiberger Geotechnik-Kolloquium Juny 2016 und THMC-Kolloquium 2016. Technische Universitaet – Bergakademie Freiberg, Germany. ISBN 978-3-86012-553-3, s. 81-88.
11. Петров, П. 2019. Подходи при рекултивацията на Източно насипище, Рудник„Елаците“. София.
12. Петрова, Р., Тотев, Л., Павлов, П., Анисимова, С. 2017. Рекултивация на терени, нарушени от добива и преработката на полезни изкопаеми. Издателска къща „Св. Иван Рилски“, София, ISBN 978-954-353-317-6.
13. Регистър на вековните дървета в България. https://eea.government.bg/v-trees/bg/result2.jsp
14. Флора на НРБългария, том IV. 1970. Изд. БАН, София.
15. Цветкова, Н., Анев, С. 2017. Ръководство за упражнения по физиология на растенията. София.
16. Червена книга на Република България. https://www.moew.government.bg/static/media/ups/tiny/%D0%9D%D0%A1%D0%97%D0%9F/%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%20%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%91%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F/RDB%20-%20VOL3%20-%20BG.pdf

ВИБРАЦИОННИ ВЪЗДЕЙСТВИЯ ВЪРХУ ВОДАЧА НА РУДНИЧЕН САМОСВАЛ

Доц. д-р инж. Стефан Пулев
РЕЗЮМЕ

Разглеждат се динамични модели на рудничен самосвал, даващи възможност да се определят трептенията на кабината. Аналитично са получени и решени диференциалните уравнения на движението. Получени са законът за движение на кабината на водача и амплитудно-честотната характеристика на трептенията. Получените резултати могат да послужат при оценка на вредните вибрационни въздействия върху водача, както и при виброизолиране на кабината.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

рудничен самосвал, трептенията на кабината

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Карьерные самосвалы БЕЛАЗ-75131, БЕЛАЗ-75132. Руководство по эксплуатации 7513-3902015 РЭ. ПО “Белорусский автомобильный завод”, 2004 г.
2. Пулев Ст. Н. Трептения на рудничния самосвал. Издателска къща на МГУ „Св. Иван Рилски”, София 2012.

СЪСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВИ НА РАЗВИТИЕ НА МИННО–СПАСИТЕЛНОТО ДЕЛО В БЪЛГАРИЯ

Доц. д-р инж. Александър крилчев
РЕЗЮМЕ

Извършване на спасителни и аварийно-възстановителни дейности при подземния добив на полезни изкопаеми, подземното минно и градско строителство, строителството на подземни хидротехнически съоръжения, пътни тунели и метрополитен е високо рискова дейност. Тази дейност се изпълняват от специализирани звена (Минно-спасителни служби) обучени и тренирани по специални програми. Тези програми включват теоретична и практическа подготовка за работа при тежки производствени условия, вкл. и в непригодна за дишане среда, работа със специализирана техника и апаратура, със средства за спасяване и оказване на първа помощ, както и всички други дейности свързани с ограничаване на развитието на аварията и недопускане развитието ѝ и ликвидиране на последиците от нея. За съжаление липсата на специализирани звена или екипи при дейностите свързани с тунелното и подземно градско строителство, метрополитен, строителство и ремонт на хидротехнически съоръжения и т.н. както и липсата нормативен документ с разписани правила за работа при аварийни ситуации създават предпоставки за извършване на неадекватни, ненавременни и в някой случай опасни спасителни дейности. За да се намали риска от изпълнение на такива дейности и да се повиши успеваемостта при спасителни и аварийно-възстановителни работи е необходимо създаване на единни правила за изпълнение на спасителни дейности при различни аварийни ситуации. Важно е и създаването на Централна минно-спасителна служба, която да обслужва всички онези високо рискови дружества, свързани с подземния добив и минното строителство, които нямат изградени такива звена в структурите си.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

авария, злополука, минно строителство, минно-спасителни служби, тунели, хидротехнически съоръжения, подземно градско строителство, специфични условия на труд

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Наредба № 1 за спасителната дейност в мините, химическите и металургичните заводи в сила от 01.09.1978 г. Издадена от Централния съвет на българските професионални съюзи обн. ДВ. бр.56 от 18 Юли 1978г., обн. ДВ. бр.57 от 21 Юли 1978 г.
2. Правилника за минно-спасителната и газоспасителната дейност утвърдена със Заповед № 154 от 14.10.1994 г. на министъра на труда и социалните грижи (ДВ, бр. 91 от 4.11.1994 г.) и с Решение № 5474 от 2 май 2017 г. на Върховния административен съд се обявява за нищожен.
3. НАРЕДБА № 9 от 16.12.1997 г. за общи правила за управление на дейността по осигуряване нa безопасността и опазване здравето на работещите в мините.
4. Решение № 5474 от 2 май 2017 г. на Върховния административен съд.
5. Закон за МВР

МОДЕЛИРАНЕ НА СТАЦИОНАРНИ ПОЖАРОГАСИТЕЛНИ ИНСТАЛАЦИИ ЗА ВОДНА МЪГЛА НИСКО НАЛЯГАНЕ С ХОРИЗОНТАЛНО РАЗПРЪСКВАНЕ – ЧАСТ II

Инж. владислав стойков, проф. д-р инж. михаил михайлов
РЕЗЮМЕ

Гасенето с водна мъгла в пътни тунели се основава на максимален охлаждащ ефект в зоните на пожара, за да се постигне търсеното намаляване на риска за пътниците, конструкцията на тунела и съоръженията в него. Водната мъгла има универсалното свойство да гаси или потиска пожари на обичайните горими материали: от клас А – пожари на твърди материали; от клас В – пожари на горими течности и твърди материали, които при запалване се топят и горят като течности и от клас С – пожари на горими газове. Стационарните противопожарни системи (FFFS) ниско налягане с водна мъгла, ще намалят последиците от възникнал пожар до приемливо ниско ниво на хуманния и материалния риск, за да се избегнат катастрофални пожари в пътните тунели.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

ниско налягане, дюза, водна мъгла, вентилатор, пожар

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Fire Protection of high-rise Buildings with Water Mist. UC LGN 23, June 2018, www.LocalGov.co.uc
2. EN14972-1:2020 The European watermist standard. Implementation date 30-th June 2021.
3. БДС EN 14972-1:2021. Стационарни пожарогасителни инсталации. Инсталации с водна мъгла. Част 1: Проектиране, монтиране, контролиране и поддръжка, публ.19.05.2021 г.
4. БДС EN 14972-3:2022. Стационарни пожарогасителни инсталации. Инсталации с водна мъгла. Част 3: Протокол от изпитване на системи с автоматични дюзи за офиси, училищни класни стаи и хотели, 20.01.2022 г.
5. DIRECTIVE 2004/54/EC on minimum safety requirements for tunnels in the trans-European road network, 18.7.2004.
6. GW Sprinkler A/S Kastanievej 15 DK-5620 Glamsbjerg Denmark CVR/VAT No: 31 79 65 12.
7. NFPA 750 Standard on Water Mist Fire Protection Systems, 2019.
8. NFPA 25 Standard on sprinkler inspection forms.
9. GW Sprinkler A/S SN010 1001D GW M5.
10. Антонов, И.С. Приложна механика на флуидите. С., 2009, 2016.
11. FFFS-EVS for Highway Tunnels – Literature Survey and Synthesis, January 2020. Доклад № FHWA-HIF-20-016.
12. PIARC, Fixed Fire Fighting Systems in Road Tunnels: Current Practices and Recommendations. Permanent International Association of Road Congresses, Technical Committee on Road Tunnel Operation, 3.3, 2016.
13. PNR Italia srl Via Nenni/Gandini 27058 Voghera (PV) Italia, Email info@pnr.it For more info, visit www.pnr.eu
14. FSP.ostberg.com/products/15/ck-250-a-50-60hz?region=as&lang=en
15. Makedonska, D., M. Mihaylov 2019: Need for fixed fire fighting systems in road tunnels Annual of the University of Mining and Geology „St. Ivan Rilski“ Sofia, Volume: II – 62, 23.10.2019, pp.60-65, ISSN 1312-1820.
16. N. Kostadinova, D. Makedonska, B. Vladkova: Application of Fixed Fire Fighting Systems in Road Tunnels in Bulgaria, 5th International Underground Excavations Symposium and Exhibition, UYAK2023 „Cities of the Future, Urban Tunnelling and Underground Excavations“, Istanbul, 5-7 June 2023, ISBN 978-605-01-1568-0, pp 477-488.
17. Kostadinova N., 2020, Jet fans efficiency in tunnel emergency situations, Sustainable Extraction and Processing of Raw Materials (https://seprm.com) Volume 1 October Issue 2020, p. 47-52 ISSN 2738-7100 (print), ISSN 2738-7151(online).
18. B. Vladkova, A. Krilchev, R. Ganev: Risks Of Self-Ignition And Explosions In Grain-Drying Facilities, Journal Of Food And Packaging, Science, Technique and Technologies, Year V, №10, 2016, ISSN 1314-7773, pp. 43-49.
19. Vlasseva, E., Dinchev Z. 2015. Natural and Mechanical Ventilation Interaction in Road Tunnels Annual of the University of Mining and Geology „St. Ivan Rilski“ Sofia, Volume: II – 58, pp. 67-72; ISSN 1312-1820 (in Bulgarian).
20. Michailov, M., A. Krilchev, B. Vladkova, B. Dimova: „Forschung eines neues Mittels zur Profilaktik und Loschen von endogenen Branden”, Zeitschrift Bergbau 3/2011, Germany, ISSN 0342-5681, pp.114-118.

 

Видео от извършените изпитвателни тестове и проектни пожари можете да видите тук:

Видео 1;

ОТВЪД 2020 г. – ГЕОЛОЖКИ ПРОУЧВАНИЯ И ВЛИЯНИЕ НА ДЕЙНОСТИТЕ В ОТКРИТИТЕ РУДНИЦИ ПРИ РЕКУЛТИВАЦИОННОТО ПРОЕКТИРАНЕ ВЪВ ВЪГЛИЩНИТЕ МИНИ „КОЛУБАРА”, СЪРБИЯ. НОВИ НАСОКИ

Проф. дн Боян Димитриевич, Инж. Боголюб Вучкович, Инж. Радмила Гачина
РЕЗЮМЕ

Геоложките проучвания във Въглищни мини „Колубара” – сръбското най-важно предприятие за добив на лигнитни въглища се провеждат от 1936 г. до наши дни и все още продължават. Извършени са над 7200 сондажа с около 600 000 m ядково сондиране, които показват над 4,1 млрд. t лигнитни запаси, от които са добити 1,15 млрд. t от 1896 г. през XIX до началото XXI век. За последващ минен добив в откритите рудници остават 1,5 млрд. t лигнитни въглища. Около 80 km2 са насипани с отпадъчен материал и още 85 km2 предстои да бъдат насипани. Всички тези маси/площи бяха, са и трябва да бъдат минно и биологично рекултивирани.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

открити рудници, рекултивация, лигнитни въглища, геотермална енергия

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Jankovic V., 2009 : Geothermal Energy : How to Take Advantage of Hidden Potential of Serbia – Jefferson Institute, USA, 2009.,
2. Milivojevic M., Martinovic M., 2003 : Utilization of Geothermal Energy in Serbia – International Geothermal Conference, Reykjavik, Iceland, 2008.,
3. Martinovic M., Milivojevic M., 2008 : Geothermal Energy Utilization in Serbia – New Aproach – United Nations University, Geothermal Training Programme, 30th Aniversary Workshop, Reykjavik, Iceland, 2008.,
4. Oudech S., Djokic V., 2015 : Geothermal Energy Use, Country Update for Serbia – World Geothermal Congress, Melburne, Australia, 2015.,
5. Vuckovic B., Nesic D., Bogdanovic V., Ilic Z., 2011 : Sustainable Development in Kolubara Coal Mines, Serbia – Non Metallic Resources as a Significant Additional Coal Open Pit’s Income (Possible $ Scenario) – VII International Brown Coal Mining Congress, 13-17 April, Belchatow, Poland, 2011., p. 727- 734.,
6. Vuckovic B., Nesic D., 2011. : Beyond 2010, Sustainable Development in Kolubara Coal Mines, Serbia – SGEM 11th International Multidisciplinary Scientific GeoConference, 20-25 June, Albena, Bulgaria, 2011., p. 727-734.,
7. Vuckovic B., Nesic D., Andjelkovic N., 2012 : Geological Exploration Investments – What Does it Worth? (Review of Kolubara Coal Mines, Serbia) – SGEM 12th International Multidisciplinary Scientific GeoConference, 17-23 June, Albena, Bulgaria, 2012., p. 593-602,
8. Vuckovic B., Radosavljevic S., Ignjatovic M., Bakic V., 2015 : Investments in Geology Explorations – Results (Review of the Kolubara Coal Mines, Serbia) – 47th IOC, International October Conference on Mining and Metallurgy, 04-06 October, Bor Lake, Bor, Serbia, 2015., p. 41-44,
9. Vuckovic B., Radovanovic B., Petrovic N., 2015 : Kolubara Lignite Combustible Sulfur Environmental Impact – Natural and Atificial Sources Comparison – V Medunarodni simpozijum ”Rudarstvo i zaštita životne sredine, MEP 2015”, 10-23 jun 2015, Vrdnik, Srbija, str 120-129,
10. Vuckovic B., Stojkovic H., Ignjatovic M., Šubaranovic T., 2016 – Comparison of kolubara lignite value (with selected natural and artificial materials) – natural indicators –– XXXII Medunarodno savetovanje ”Energetika 2016”, 22-25. mart. 2016., Zlatibor, Srbija, str. 459-466,
11. Vuckovic B., Stojkovic H., Ignjatovic M., Subaranovic T., Rakijas M., 2016 – Comparison of kolubara lignite value (with selected natural and artificial materials) – natural indicators – 13th International Symposium Continuous Surface Mining ‘’ISCSM 2016’’, 11-14. Sept. 2016, Belgrade, Serbia, p. 657-673. ISBN: 978-86-83497-23-2,
12. Vuckovic B., Ignjatovic M., Rakijaš M., Vuckovic J., Rakijaš S., 2017 – Kolubarski lignit, Vol. IV – energetska vrednost i poredenje sa potencijalom geotermalne energije u kolubarskom ugljonosnom basenu – VIII. Simpozijum sa Medunarodnim ucešcem ”RUDARSTVO 17”, 16-18. maj 2017., Palic, Srbija, str. 51-65, ISBN: 978-86-80420-13-4,
13. Vuckovic B., Rakijas M., Stojkovic H., Vuckovic J., 2017 – Comparison of geothermal energy potential in Kolubara Coal Basin with lignite, Vol. 5 – Energy value and previous geological considerations – VI. International Symposium ‘’Mining and Environmental Protection, MEP 2017’’, 21-24. june 2017., Vrdnik, Serbia, p. 223-229, ISBN: 978-86-7352-298-2,
14. Vuckovic B., Rakijaš M., Vuckovic J., Rakijaš S, 2017 – Potencijal geotermalne energije u kolubarskom ugljonosnom basenu (prethodna razmatranja), Vol. V – 2nd International Symposium Investements and New Technologies in Energy and Mining, 18-19. September 2017., Borsko Jezereo, Srbija, p. 77-86, ISBN: 978-86-80464-07-7,
15. Vuckovic B., Rakijaš M., Vuckovic J., Rakijaš S., 2017 – Geothermal potential of kolubara coal basin (previous review), Vol. V 2nd International Symposium Investements and New Technologies in Energy and Mining, 18-19. September 2017., Borsko Jezereo, Srbija, p. 77-86, ISBN: 978-86-80464-07-7,
16. Vuckovic B., Ignjatovic M., Stojkovic H., T. Šubaranovic, Rakijaš M., G. Dikic – Non-standard approach to land reclamation of excavated areas open pit mines of kolubara mining basin – serbia, sustainable development and possible financial aspects – VI. Counseling with International Participation of Environmental Protection and Sustainable Development “ENERGY AND MINING 2018”, 28-30. March 2018, Sremski Karlovci, Serbia, p. 10-20, ISBN: 978-86-80420-16-5,
17. Vuckovic B., Dimitrijevic B.: Unvestments in Geological Exploration and Afectation on Mining Operating Cash Costs at Lignite Open Pits Kolubara (Lazarevac), Serbia, Book of Abstracts, 14th International Symposium of Continous Surface Mining ISCSM 2018, pages: 66, Greece, Thessaloniki 23-26 September 2018, Aristotel University Research Dissemination Center,
18. Geological Explorations and Open Pit Activites Affectation in Reclamation Designing in Kolubara Coal Mines (KCM), Serbia, B. Vuckovic, D. Životic, B. Dimitrijevic, Proceedings of the IX INTERNATIONAL Geomechanics CONFERENCE, ISNN: 1314-6467, pages: 315-322, 7-11 September 2020, Varna, Bulgaria,
19. Vuckovic B., Životic D., 2022 – Geological exploration of lignite in the kolubara coal basine, 85 years of geological operations –- 8th Balkan Mining Congress, 28-30. September 2022, Beograd, p. 226-231, ISBN: 978-86-82673-21-7, DOI: 10.25075/BMC.2022.00,
20. Bojan S. Dimitrijevic, Optimization of the Land Reclamation management Process at Coal Open Pit Mines,, Doctoral Dissertation, University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology,, Belgrade 2014,
21. B. Dimitrijevic, SELECTION OF THE LAND RECLAMATION OPTION FOR THE TAMNAVA ZAPADNO POLjE OPEN PIT MINE BY MULTI-ATTRIBUTE ANALYSIS, Proceedings of VII Inrernational Conference COAL 2013, page 37-42, Yugoslav Opencast Mining Cpmmittee of Association of mining and Geological and Engineers of Serbia, Zlatibor, Hotel Palisad, 02-05. October 2013, Serbia,
22. JOURNALS, WWW, DOCUMENTATION CENTER :Alternative Energy Magazine, 2015
23. EPS, Kolubara Coal Mines, Technical & Designing Documents European Environmental Agency, Annual Report 2012
24. EU, South East Europe, Transnational Cooperation Programme, Geo SEE, 2014 : Serbia – State of the Art of Country and Local Situation, 2014
25. Global Wind Electricity Council (GWEC) : Annual report 2014 Renewables Global Status Report, 2012
26. Republika Srbija, Ministarstvo Energetike, Razvoja i Zaštite Životne Sredine, 2013 : Construction of Plants and Electricity/Heat Generation frpm Hydro-Geothermal Sources in the Republic of Serbia, 2013
27. Stanford University Magazine, 2012
28. The International Geothermal Association (IGA), Annual Report 2011. www. EPS.co.rs

ВЪРХУ ЕНЕРГИЙНИТЕ ПРЕХОДИ В ТЕХНОЛОГИЧНАТА ИСТОРИЯ НА ЧОВЕЧЕСТВОТО: ИЗВОДИ И ПРЕПОРЪКИ

Доц. д-р инж. Йордан М. Йорданов
РЕЗЮМЕ

Широката научна общност е обединена върху схващането, че човечеството е преминало през няколко (четири) кардинални технологични трансформации, именувани като индустриални революции. Всяка от тях по дефиниция изисква нов модел на енерго-
обезпечаване, с прилежащите инфраструктурни нововъведения. Частта от индустриалната революция, която е свързана с неотменното енергийно трансформиране, е прието да се означава като енергиен преход. Обект на настоящата работа са енергийните трансформации в човешката цивилизация, белязали прехода от аграрно стопанство, през индустриалния период до четвъртата индустриална революция. Конкретната цел на работата се свежда до извеждане на основните характеристики в потреблението на първичните енергоносители, с оглед по-прецизно анализиране на промените за последните 200 години в структурата на потребителския микс и използване на изводите за прогностични цели.
Първият енергиен преход, от дървесина към въглища, протича към средата на XIX век, с настъпването на текстилната промишленост, парната тяга и др., които поставят началото на фабричния технологичен ред. Следва агресивно навлизане на петролните продукти към началото на 20 век, които бележат втората енергийна трансформация, свързана с навлизането на ДВГ, електрически машини и старт на конвейерното производство. Третият преход е продиктуван от повсеместната глобална дигитализация, паралелно с която навлиза и нов първичен източник – ядрената енергия. Макар и все още тя да покрива минимална част от глобалния потребителски микс, присъствието ѝ налага преструктуриране на съществуващите енергийни системи. Приема се, че съвременният свят е в режим на четвърта индустриална революция, наложила ВЕИ мощностите като базов първичен източник. Към момента те покриват малка част от потребителския микс, но темповете с които навлизат в енергийните системи по света дават основание да се предполага с близките декади да доминират в енергоснабдяването. Сравнителният анализ на структурата на потребителския микс за последните 2 столетия показва твърде характерната особеност на глобалната енергийна система – нито един от базовите енергийни източници не регистрира спад в добива и консумацията в хода на енергийните трансформации. Налице е обаче добре разпознаваема промяна в дяловото участие на базовите източници в потребителския микс, продиктувано от обективната необходимост индустрията да даде предимство на по-високо енталпийни източници по линията: дървесина → въглища → нефт → газ → ядрена енергия → др. Посочената линия всъщност поставя и рамката на глобалните енергийни преходи.
В резултат на извършения анализ могат да се формулират следните заключителни бележки.

– Налице е твърде характерната особеност на глобалната енергийна система – нито един от базовите енергийни източници не регистрира спад в добива и консумацията в хода на енергийните трансформации за последните 200 г., което е свързано с осезаемото нарастване на населението на планетата;

– Отчетливо се разпознава промяна в дяловото участие на базовите източници в потребителския микс, продиктувано от обективната необходимост индустрията да даде предимство на по-високо енталпийни източници по линията: дървесина → въглища → нефт → газ → ядрена енергия;

– Първият енергиен преход от дървесина към въглища е осезаем към 1840-1845 г. и бележи процентен пик към 1918-1922 г., след което следва застой (1915-1940 г.), с последваща структурна промяна в потребителския микс, предизвикана от агресивно навлизане на петролните продукти, които бележат втория преход, с пикови стойности към 1974-1975 г.;

– Следващите трети и четвърти преход, свързани с навлизането на ядрената енергетика и ВЕИ мощности, регистрират само начално присъствие, което съвпада по време с „третата“ и „четвърта“ индустриална революция, но се наблюдава съхранение на сърцевината на съществуващите електрогенериращи и електроразпределителни системи;

– Представеният анализ позволява да се заключи, че доминиращ фактор при изготвяне на концепция за национална дългосрочна енергийна стратегия следва да бъде утвърденият императив за максимална декарбонизация на промишлеността;

– Постигането на тази „зелена“ цел следва да се реализира с траен преход към ВЕИ мощности, без да се изключват усилията и успехите в конструирането и стопанската употреба на т.н. малки и средни ядрени блокове;

– Целесъобразно е концептуално търсене на нормативен баланс относно ВЕИ, който да стимулира инвеститорите, но заедно с това да гарантира съхраняването на земеделските земи.

КЛЮЧОВИ ДУМИ

първичен енергиен източник, енергиен преход, индустриална революция, „зелена вълна“, ВЕИ инсталации

РЕФЕРЕНЦИИ

1. Лазарова, Цв. 2023. Енергийният преход – 200 години история (debati.bg). https://debati.bg/energiyniat-prehod-200-godini-istoria/
2. Некрасов,В.Л.,2007. Индустриальная модернизация и энергетический переход. Теоретико-методологические аспекты исследования. Исторический ежегодник, 224-240 стр.
3. Проданов,Хр.2018.Четвъртата индустриална революция и политическата икономия на големите данни, В ‚Научни трудове на УНСС, СС, 2018, т. 3, № 13.
4. Проданов,Хр.2020. Конвергентност на технологиите на Четвъртата индустриална революция и системните следствия за икономиките и обществата (Част I). Икономически и социални алтернативи, брой 4, 2020,101-116.
5. Фурсов,А.2023.Какво се крие за голямото нулиране. Поглед.инфо – Search (bing.com)
6. Цветкова,И.2017. Индустриалните революции вчера, днес и утре. Влияние върху бизнеса и обществото. https://ebox.nbu.bg/ssc17/view_lesson.php?id=30
7. Alekseieva,К. et al.,2021. Technological orders’ change caused by the pandemics: Digitalization in the internationalization of technology transfer.Problems and Perspectives in Management, Volume 19, Issue 3, 2021.
8. Almgren,R.,D.Skobelev.2020.Evolution of Technology and Technology Governance.J. Open Innov. Technol. Mark. Complex. 2020, 6, 22; doi:10.3390/joitmc6020022.
9. Glushchenko,V.2021.Development of the concept of transition to organisations to the 8 technological order. Norwegian Jorenal of development of the Int. Science N 67/2021.18-27.
10. Smil,V.2010.Energy Transitions: History, Requirements, Prospects. 179 стр.
11. World Population by Year – Worldometer (worldometers.info)
12. Van Vactor, S. A., 2017.Historical Perspective on Energy Transitions. DRAFT March 2017, 1-21.
13. world nuclear energy production – Search (bing.com) (Updated August 2023)
14. https://www.weforum.org/reports/fostering-effective-energy-transition-2023/global-dashboard#report-nav
15. bp Statistical Review of World Energy 2022 | 71st edition Energy Mix – Our World in Data
16. https://ourworldindata.org/grapher/global-energy-consumption-source (Global primary energy consumption by source) (2023)
17. The 200-year history of mankind’s energy transitions, Apr 13, 2022

mdg-magazine.bg © 2024. Всички права запазени.